BZR CENTAR ZNANJA
BZR Centar znanja je godišnji program članstva namenjen poslodavcima, licima zaduženim za bezbednost i zdravlje na radu, saradnicima i savetnicima za BZR, kao i svim učesnicima u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu kojima je potrebna kontinuirana stručna podrška tokom cele godine, u cilju uspostavljanja zakonitog, stabilnog i operativno funkcionalnog sistema BZR u realnim uslovima rada.
Za razliku od klasičnih seminara koji se uglavnom svode na predstavljanje propisa i teorijskih zahteva, BZR Centar znanja je osmišljen kao program obuka fokusiran na najproblematičnije tačke primene propisa u svakodnevnom poslovanju.
Centar znanja predstavlja centralno mesto stručne podrške koje članovima omogućava da:
- razumeju kako se propisi primenjuju u praksi,
- pravovremeno reaguju na izmene zakonodavstva,
- prepoznaju rizične situacije u svom radu,
- dobiju konkretna tumačenja i smernice za postupanje,
- unaprede unutrašnje procedure i organizaciju BZR sistema.
Program je koncipiran kao dugoročna podrška, a ne kao skup nepovezanih pojedinačnih obuka.
NAPOMENA: Izneti stavovi, mišljenja i preporuke predstavljaju stručno mišljenje predavača zasnovano na profesionalnom iskustvu i praksi, i ne predstavljaju zvaničan stav nadležnih državnih organa ili institucija.
Upoznajte se sa konceptom, strukturom programa i prednostima članstva u BZR centru znanja, osmišljenim kao dugoročna platforma za stručno usavršavanje i svakodnevna operativna podrška u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
U čemu je razlika u odnosu na standardne BZR obuke?
BZR Centar znanja je jedinstven po tome što se ne bavi isključivo onim što piše u propisima, već kako se ti propisi zaista sprovode u praksi. Većina dostupnih obuka na tržištu fokusirana je na puko tumačenje zakonskih članova, teorijski prikaz obaveza i formalnu usklađenost dokumentacije.
Nasuprot klasičnom teorijskom pristupu, program Centra znanja obrađuje realne i konkretne situacije iz prakse koje su se pokazale kao kritične tačke u primeni BZR propisa, sa jasnim fokusom na operativne probleme, najčešće greške u postupanju i praktična rešenja koja se mogu odmah primeniti u radu. Teme su koncipirane na osnovu praktičnog iskustva iz rada sa poslodavcima, nadzornih postupaka i konkretnih problema iz prakse, zbog čega se ovakav sadržaj ne nalazi u standardnoj ponudi drugih edukativnih programa.
Znanja, iskustva i praktični uvidi koji se obrađuju u okviru ovog programa predstavljaju ekskluzivitet Instituta i dostupni su isključivo kroz program BZR centra znanja.
Članstvo u BZR Centru znanja omogućava učesnicima kontinuirani profesionalni razvoj, praktičnu podršku u svakodnevnom radu i finansijske pogodnosti kroz fleksibilan model edukacije.
Članovi ostvaruju sledeće prednosti:
- kontinuirano praćenje izmena i novina u propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,
- bolje razumevanje praktične primene zakona i pravilnika,
- pravovremena stručna tumačenja i pojašnjenja,
- smanjenje rizika od grešaka u dokumentaciji i postupanjima,
- kvalitetniju pripremu za inspekcijski nadzor i kontrole,
- stabilne i predvidive troškove stručnog usavršavanja,
- značajnu finansijsku uštedu u odnosu na pojedinačne edukacije,
- direktan kontakt sa predavačima,
- razmenu iskustava sa kolegama iz struke,
- pristup zatvorenoj stručnoj zajednici.
- dodatne pogodnosti prilikom pohađanja Pripremne nastave za polaganje stručnog ispita za BZR.
Na ovaj način Institut nagrađuje kontinuitet u edukaciji i dugoročno ulaganje u stručno usavršavanje.
Članstvo obuhvata period do kraja 2026. godine i uključuje mogućnost učešća na ukupno 8 unapred definisanih stručnih seminara, uz slobodan izbor broja i kombinacije tema prema potrebama učesnika.
Kako bi se ostvario značajan paket benefita, potrebno je izvršiti prijavu za najmanje tri seminara, čime se stiče pravo na dodatne pogodnosti (uključeno u cenu)
- Učešće u konsultativnim radionicama „Konsultativni krug” (direktan razgovor sa predavačem u cilju rešavanja konkretnih problema)
- mogućnost kontinuiranog mejl kontakta sa predavačem radi rešavanja konkretnih problema iz prakse van unapred utvrđenih termina
- pristup zatvorenoj Viber grupi za razmenu informacija i iskustava
Kupovinom celogodišnjeg paketa članstva učesnici ostvaruju dodatne pogodnosti:
- značajnu finansijsku uštedu u odnosu na pojedinačne prijave.
- garantovanu cenu za sve seminare bez obzira na eventualne izmene cenovnika,
- prioritet pri prijavama za konsultativne radionice,
- pun pristup svim dodatnim sadržajima programa (radionice “Konsultativni krug” I članstvo u viber grupi)
- kontinuitet stručne podrške tokom cele godine,
Ovaj model omogućava dugoročno planiranje edukacije i stabilnost u praćenju obaveza iz oblasti BZR.
Program je osmišljen da obradi upravo one oblasti BZR prakse koje najčešće stvaraju probleme, greške i rizike u svakodnevnom radu. Kroz konkretne primere, operativne situacije i praktične pristupe, učesnici dobijaju alate za zakonito, bezbedno i dugoročno održivo upravljanje sistemom bezbednosti i zdravlja na radu.
Ovakav koncept i stručni sadržaj predstavljaju ekskluzivitet Instituta i dostupni su isključivo u okviru BZR centra znanja.
U cilju praćenja aktuelnosti i obezbeđivanja da članovi Centra znanja budu blagovremeno i pouzdano informisani o relevantnim izmenama propisa, Institut će, u slučaju donošenja novih ili izmenjenih zakonskih i podzakonskih akata, izvrši izmenu ili zamenu pojedinih tema predviđenih godišnjim programom, U tom slučaju, Institut garantuje realizaciju svih najavljenih tema u alternativnim terminima tokom trajanja članstva, bez umanjenja prava članova.
DETALJAN SADRŽAJ SVAKOG SEMINARA MOŽETE POGLEDATI U NASTAVKU STRANICE
POLITIKA MINIMALNOG BROJA UČESNIKA: Ukoliko se za određeni seminar ne prijavi dovoljan broj učesnika, Institut zadržava mogućnost da pomeri termin ili otkaže realizaciju seminara, uz blagovremeno obaveštavanje svih prijavljenih. U tom slučaju, vaša kotizacija ostaje važeća i možete je iskoristiti za neku drugu temu iz programa BZR centra znanja, za druge edukativne programe Instituta ili je preneti u pretplatu za narednu godinu — bez dodatnih troškova
U okviru članstva organizuju se četiri zatvorene konsultativne radionice (jedna kvartalno), sa ciljem da učesnici iznesu konkretna pitanja i probleme iz sopstvene prakse i dobiju stručno mišljenje, smernice, moguće pravce rešavanja i praktične savete za postupanje u konkretnim situacijama.
Radionice se realizuju u formi okruglog stola, u prijatnom i neformalnom ambijentu restorana ili kafića, čime se podstiče otvorena diskusija i razmena iskustava. Datumi i mesta održavanja definišu se naknadno uz preliminarni pravilan raspored – jedna sesija u svakom kvartalu.
Karakteristike formata:
- mali broj učesnika,
- interaktivan rad bez klasičnih prezentacija,
- fokus na realne slučajeve iz prakse,
- razmena iskustava i konkretnih rešenja.
Članovi imaju mogućnost da tokom trajanja članstva, putem mejla, ostvare direktan kontakt sa predavačem radi dobijanja stručnog mišljenja ili smernica za rešavanje konkretnih problema u radu.
Ovaj vid podrške namenjen je praktičnoj primeni propisa i unapređenju svakodnevnog rada.
Članstvo uključuje pristup zatvorenoj, moderiranoj Viber grupi namenjenoj:
- razmeni iskustava,
- kratkim stručnim pitanjima,
- obaveštenjima o izmenama propisa,
- diskusiji o aktuelnim problemima iz prakse.
Pristup ovoj grupi imaju isključivo članovi BZR centra znanja
1) Kako biste postali član BZR centra znanja, potrebno je da se prijavite na najmanje 3 seminara. Time ostvarujete sledeće benefite:
- 20% popusta po seminaru (redovna cena je 21500 dinara), pa tako kotizacija iznosi svega 17.200 + PDV za jednog učesnika,
- garantovani iznos kotizacije, bez obzira na promene cena koje mogu nastati tokom godine,
- mogućnost biranja broja seminara i tema koje su učesnicima potrebne,
- učešće na 4 online konsultativne radionice „Konsultativni krug“,
- kontinuirani mejl kontakt sa predavačem,
- pristup zatvorenoj Viber zajednici,
2) Ukoliko se prijavite na svih 8 tema, ostvarujete dodatnu uštedu od ukupno 21.640 dinara, jer kotizacija za ceo paket (8 seminara + svi ostali gore navedeni benefiti) iznosi svega 115.960 (+PDV) za jednog učesnika (umesto 137.600).
Vera Božić Trefalt
Ekspertkinja za bezbednost i zdravlje na radu sa izuzetno bogatim institucionalnim i praktičnim iskustvom, dugogodišnja direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Republike Srbije. Tokom svog profesionalnog angažmana neposredno je učestvovala u kreiranju, tumačenju i primeni ključnih propisa iz oblasti BZR, kao i u uspostavljanju sistema nadzora i kontrole u praksi.
Pored rada u nadležnom organu, poseduje i značajno konsultantsko iskustvo u radu sa pravnim licima, što joj omogućava jedinstven pogled „sa obe strane“ — kako iz ugla propisa i inspekcijskog nadzora, tako i iz ugla realnih organizacionih i poslovnih izazova poslodavaca. Njena predavanja su fokusirana na ono što se zaista proverava u nadzoru, gde najčešće nastaju greške i kako dokumentaciju i procedure uskladiti na način koji je zakonit, ali i primenljiv u svakodnevnom radu.
Simo Kosić
Simo Kosić je dugogodišnji praktičar i predavač iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, sa bogatim iskustvom u radu na terenu i saradnji sa kompanijama različitih delatnosti. Njegov rad karakteriše snažan fokus na realne probleme iz prakse, primenu propisa u svakodnevnom radu i unapređenje BZR sistema kroz konkretne primere i studije slučaja.
Prof. dr Petar Bulat
Specijalista medicine rada i uži specijalista profesionalne toksikologije i radiološke zaštite. Kao univerzitetski profesor i autor brojnih stručnih i naučnih radova, dao je značajan doprinos razvoju medicine rada u Srbiji, posebno u oblasti uticaja štetnih faktora radne sredine na zdravlje zaposlenih, kao i u edukaciji zdravstvenih i drugih stručnjaka iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Ekspertkinja za radno-pravne odnose
Ekspertkinja za radno-pravne odnose sa dugogodišnjim iskustvom u primeni i nadzoru propisa iz oblasti radnog prava i radnih odnosa. Posebno je prepoznata po radu u oblasti inspekcijskog nadzora, savetovanja poslodavaca i zaposlenih, kao i po praktičnim tumačenjima zakonskih obaveza i procedura.
Prijavu možete izvršiti jednostavno i brzo klikom na dugme “Prijavite se” gde možete popuniti elektronsku prijavu ili preuzeti obrazac u .doc formatu i poslati ga na bilo koju od naših e-mail adresa
Za sva dodatna pitanja, informacije i dogovore stojimo vam na raspolaganju:
063/509972, 063/506097, 011/3077613
U ovom odeljku prikazan je kompletan pregled tema i sadržaja seminara koji čine godišnji program edukacije
Radovi na visini spadaju među najopasnije aktivnosti u građevinarstvu, ali i među one kod kojih se najčešće prebacuje odgovornost sa jedne strane na drugu.
Statistički podaci o povredama na radu pokazuju da se više od polovine svih registrovanih povreda godišnje događa upravo u građevinarstvu. Ovi podaci jasno ukazuju da se radi o delatnosti sa visokim nivoom rizika i da klasičan „formalni pristup“ bezbednosti i zdravlju na radu nije dovoljan.
U praksi se problemi najčešće ne javljaju zbog nepostojanja propisa, već zbog nejasno podeljenih obaveza između investitora (naručioca), glavnog izvođača i podizvođača, kao i zbog slabe koordinacije na gradilištu.
Rad na visini, rad u dubini, montažni radovi i drugi specifični građevinski poslovi Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu prepoznati su kao poslovi sa povećanim rizikom, što podrazumeva posebne zahteve u pogledu organizacije rada, obuke zaposlenih i primene zaštitnih mera.
Zbog toga se bezbednost na gradilištu ne može posmatrati pojedinačno, već kao zajednička odgovornost svih učesnika u projektu.
Cilj seminara je da se detaljno sagledaju problemi u primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu kod radova na visini, sa posebnim fokusom na međusobne obaveze i odgovornosti investitora, izvođača i podizvođača, kao i na ulogu koordinatora i savetnika za BZR u fazi projektovanja i izvođenja radova.
NASTAVNI PROGRAM:
1. Rad na visini kao posao sa povećanim rizikom
- Zašto se rad na visini smatra visokorizičnom aktivnošću
- Najčešće vrste radova na visini u građevinarstvu
- Tipične situacije u kojima dolazi do povreda
2. Zakonski okvir i obaveze učesnika u gradnji u skladu sa pravilnikom koji stupa na snagu 1.7.2026.
- Obaveze investitora kao naručioca radova
- Odgovornosti glavnog izvođača
- Uloga i obaveze podizvođača
- Podela odgovornosti u slučaju nezgoda i povreda
3. Koordinacija bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu
- Uloga koordinatora za BZR u fazi izrade projekta
- Uloga koordinatora u fazi izvođenja radova
- Najčešći problemi u komunikaciji između učesnika
- Primeri iz prakse loše koordinacije
4. Organizacija radova na visini
- Planiranje radova i redosled aktivnosti
- Tehničke i organizacione mere zaštite
- Kolektivne mere zaštite i lična zaštitna oprema
- Obezbeđivanje pristupa i radnih površina
5. Obuka zaposlenih za rad na visini
- Zakonski zahtevi za dodatnu obuku
- Ko mora da prođe obuku
- Najčešće greške u sprovođenju obuka
- Evidencije i dokumentacija
6. Odgovornost u slučaju povrede ili nezgode
- Ko snosi odgovornost u realnim situacijama
- Uloga dokumentacije i procene rizika
- Inspekcijski nadzor i sankcije
- Kako sprečiti ponavljanje grešaka
Seminar je namenjen:
- investitorima i naručiocima radova
- glavnim izvođačima i podizvođačima
- rukovodiocima gradilišta
- koordinatorima za BZR
- savetnicima i stručnim licima za bezbednost i zdravlje na radu
U praksi se sve češće postavlja pitanje: šta se dešava kada dođe do povrede zaposlenog tokom tim bildinga? Da li se takav događaj smatra povredom na radu? Ko snosi odgovornost — poslodavac, organizator aktivnosti ili sam zaposleni? Da li su poslodavci u obavezi da primenjuju mere bezbednosti i zdravlja na radu i van sedišta firme, tokom neformalnih aktivnosti i van radnog vremena?
Iako se tim bilding najčešće posmatra kao opušteno druženje zaposlenih, sa aspekta propisa on može imati vrlo ozbiljne pravne i organizacione posledice. Upravo zato ova tema postaje sve aktuelnija — naročito u kompanijama koje redovno organizuju izlete, sportske aktivnosti, team building kampove i korporativna okupljanja.
Međutim, upravo ovakav format organizovanja otvara brojna pravna i operativna pitanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, sa kojima se poslodavci u praksi sve češće suočavaju:
- Da li je učešće zaposlenih na tim bildingu radna obaveza?
- Da li se povreda nastala tokom tim bilding aktivnosti smatra povredom na radu?
- Ko snosi odgovornost u slučaju nezgode ili incidenta?
- Koje obaveze poslodavac ima u pogledu procene rizika i preventivnih mera?
- Kojim internim aktima treba urediti organizaciju tim bildinga?
- Kako se postupa u slučaju inspekcijskog nadzora?
Seminar je osmišljen kao praktična obuka koja daje odgovore na ova pitanja kroz primere iz realne prakse, tumačenje važećih propisa i preporuke za pravilno postupanje.
NASTAVNI PROGRAM
1. Tim bilding u kontekstu BZR propisa
- Kada tim bilding postaje predmet primene propisa o BZR
- Da li se aktivnosti van sedišta firme smatraju „radnim okruženjem“
- Najčešće greške u praksi poslodavaca
- Formalni i neformalni oblici tim bilding aktivnosti
2. Identifikacija opasnosti i štetnosti kod tim bildinga
- Specifični rizici kod sportskih, outdoor i rekreativnih aktivnosti
- Rizici putovanja, prevoza i boravka van radnog prostora
- Organizacione, fizičke i psihosocijalne opasnosti
- Kako prepoznati kritične tačke pre realizacije događaja
3. Procena rizika za tim bilding aktivnosti
- Da li je potrebna posebna procena rizika
- Kako uključiti tim bilding u postojeći Akt o proceni rizika
- Metodologija procene za povremene i vanredne aktivnosti
- Dokumentovanje mera zaštite
- Najčešće greške u procenama rizika
4. Planiranje i organizacija bezbednog tim bildinga
- Uloga BZR službe u pripremi događaja
- Organizacione mere bezbednosti
- Tehničke i kolektivne mere zaštite
- Obezbeđivanje opreme i bezbednih uslova
- Koordinacija sa eksternim organizatorima i pružaocima usluga
5. Preventivne mere i upravljanje rizikom tokom realizacije
- Informisanje i obuka učesnika
- Bezbednosna uputstva i pravila ponašanja
- Nadzor tokom aktivnosti
- Postupanje u vanrednim situacijama
- Prva pomoć i reagovanje u slučaju nezgode
6. Povrede na tim bildingu – BZR postupanje
- Postupak u slučaju povrede ili incidenta
- Evidentiranje događaja
- Obaveze poslodavca prema propisima o BZR
- Uloga dokumentacije u zaštiti poslodavca i zaposlenih
- Analiza uzroka i korektivne mere
7. Dokumentacija i interna regulativa
- Koja dokumenta treba imati pre realizacije tim bildinga
- Odluke, procedure i evidencije
- Uputstva za zaposlene
- Uloga internih akata u smanjenju rizika
8. Inspekcijski nadzor i kontrola
- Šta inspekcija proverava kod povreda van radnog mesta
- Kako dokazati sprovođenje mera BZR
- Najčešći propusti iz prakse
- Kako se pripremiti za kontrolu
9. Radno-pravni aspekt
- Da li se tim bilding smatra radnom obavezom
- Odnos dobrovoljnog učešća i odgovornosti
- Veza između radnog statusa i povrede na radu
10. Studije slučaja i primeri iz prakse
- Analiza realnih situacija
- Najčešće greške poslodavaca
- Preporuke za pravilno postupanje
Kome je seminar namenjen?
- poslodavcima i odgovornim licima zaduženim za organizaciju sistema bezbednosti i zdravlja na radu,
- stručnim licima i savetnicima za bezbednost i zdravlje na radu,
- rukovodiocima i koordinatorima koji učestvuju u planiranju i realizaciji aktivnosti zaposlenih van radnog mesta,
- HR službama u delu organizacije internih događaja i koordinacije zaposlenih,
- organizatorima tim bilding aktivnosti i event agencijama koje učestvuju u realizaciji programa sa povećanim rizikom,
- predstavnicima zaposlenih i poverenicima za BZR,
- svim licima koja učestvuju u planiranju, organizaciji i sprovođenju aktivnosti koje mogu imati implikacije na bezbednost i zdravlje zaposlenih.
- kako urediti ova pitanja internim aktima,
- kako prepoznati i smanjiti rizike,
- kako se zaštititi u slučaju kontrole ili sporne situacije.
Cilj seminara je da poslodavci i stručna lica dobiju konkretna rešenja za situacije koje se u praksi najčešće pojavljuju, a koje često nisu jasno regulisane internim procedurama.
BZR pravilnici koji konačno stupaju na snagu – šta vas čeka od 1. jula - 16. jun 2026. godine od 10h
Izmenama propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, primena četiri ključna pravilnika, koja je prvobitno bila planirana za 1. januar 2026. godine, pomerena je na 1. jul 2026. godine. Time je 1. jul definisan kao konačan početak pune i obavezne primene novih zahteva.
Primena se odnosi na sledeće pravilnike:
- Pravilnik o načinu i rokovima vođenja evidencija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,
- Pravilnik o postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini,
- Pravilnik o postupku pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja uslova radne sredine,
- Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na visini.
Seminar koji se održava 16. juna koncipiran je kao završna stručna priprema za ulazak u novu regulatornu fazu, sa ciljem da poslodavci i stručna lica u sistem bezbednosti i zdravlja na radu uđu spremni, organizovani i usklađeni sa svim obavezama koje stupaju na snagu od 1. jula.
Fokus seminara je na operativnoj primeni pravilnika u praksi, prilagođavanju postojećih sistema, dokumentacije i procedura, kao i pripremi za kontrolu primene novih propisa.
NASTAVNI PROGRAM
1. Novi BZR pravilnici – šta konkretno počinje da se primenjuje od 1. jula
- Pregled četiri pravilnika i njihov obuhvat
- Ključne novine u odnosu na dosadašnju praksu
- Obaveze koje stupaju na snagu odmah
- Odgovornosti poslodavaca i stručnih lica za BZR
2. Evidencije u oblasti BZR – organizacija sistema vođenja zapisa po novim pravilnicima
- Novi zahtevi za vođenje evidencija
- Evidencija povreda na radu
- Evidencija obuka i instrukcija zaposlenih
- Evidencija zdravstvenih pregleda
- Evidencije internih kontrola i nadzora
- Praktični primeri pravilnog vođenja zapisa
3. Procena rizika po novim pravilima – prilagođavanje postojećih akata
- Novi zahtevi u postupku procene rizika
- Kako prilagoditi postojeće akte
- Dokumentovanje mera zaštite
- Najčešće greške u praksi
4. Pregledi opreme za rad i ispitivanja uslova radne sredine
- Obaveze poslodavaca prema novom pravilniku
- Periodični pregledi i merenja
- Evidencije i dokumentacija
- Uloga ovlašćenih organizacija
- Organizacija sistema kontrole
5. Rad na visini – obavezne preventivne mere od 1. jula
- Novi zahtevi za organizaciju rada na visini
- Tehničke i organizacione mere zaštite
- Obuka zaposlenih
- Dokumentovanje sprovedenih mera
6. Osiguranje zaposlenih od povreda na radu u kontekstu novih propisa
- Zakonske obaveze poslodavca
- Organizacija sistema osiguranja
- Najčešće greške iz prakse
- Finansijski i organizacioni aspekti
7. Arhiviranje i čuvanje BZR dokumentacije po novim pravilima
- Rokovi čuvanja dokumentacije
- Organizacija arhive
- Razdvajanje različitih vrsta zapisa
- Priprema dokumentacije za nadzor
8. Stručni ispiti i licence u oblasti BZR – važeći režim do 1. jula 2026.
- Pregled važećih pravilnika i prelaznih rešenja
- Uslovi za polaganje, važenje licenci i obaveze stručnih lica
- Najčešća pitanja iz prakse u vezi sa primenom novih propisa i pomerenim rokovima
Šta konkretno dobijate na seminaru
✔ Jasno razumevanje novih obaveza koje stupaju na snagu od 1. jula
✔ Praktične smernice za organizaciju BZR sistema
✔ Uputstva za vođenje evidencija i dokumentacije
✔ Sigurnost u primeni novih pravilnika bez improvizacije
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu precizno definiše ulogu predstavnika zaposlenih, kao i obaveze poslodavaca u odnosu na njihovo delovanje. Posebno je naglašena saradnja između poslodavca, predstavnika zaposlenih i sistema BZR, jer upravo ta saradnja predstavlja jednu od ključnih pretpostavki za efikasno funkcionisanje bezbednosti i zdravlja na radu u organizaciji.
U praksi se, međutim, često javljaju problemi: nejasno definisana uloga predstavnika zaposlenih, formalno imenovanje bez stvarnog delovanja, nedostatak obuke, nepostojanje jasnih procedura i neujednačena primena prava i obaveza.
Poseban izazov postoji u organizacijama gde sindikalno delovanje nije razvijeno ili gde pitanja predstavnika zaposlenih nisu uređena kolektivnim ugovorima, što dodatno komplikuje primenu zakonskih rešenja.
Ovaj seminar je osmišljen kao praktična BZR obuka, sa ciljem da se jasno definiše uloga predstavnika zaposlenih, njihova prava i obaveze, kao i način njihovog stvarnog uključivanja u funkcionisanje sistema bezbednosti i zdravlja na radu.
NASTAVNI PROGRAM
1. Predstavnik zaposlenih u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu
- Zakonski osnov za izbor predstavnika zaposlenih
- Uloga predstavnika zaposlenih u savremenom BZR sistemu
- Odnos predstavnika zaposlenih i poslodavca
- Značaj saradnje za funkcionisanje sistema zaštite
2. Prava predstavnika zaposlenih po Zakonu o BZR
- Pravo na učešće u pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu
- Pravo na informacije i dokumentaciju
- Pravo na učešće u proceni rizika
- Pravo na predlaganje mera zaštite
- Pravo na obuku i stručno usavršavanje
3. Obaveze predstavnika zaposlenih u praksi
- Aktivno učešće u unapređenju BZR sistema
- Saradnja sa poslodavcem i stručnim licem za BZR
- Učešće u internim kontrolama i obilascima radnih mesta
- Prijavljivanje uočenih rizika i nepravilnosti
- Odgovornost u okviru svoje uloge
4. Obuka predstavnika zaposlenih – zakonski zahtevi i organizacija
- Kada se obuka mora sprovesti (po izboru i periodično)
- Minimalni sadržaj obuke
- Ko može sprovoditi obuku
- Evidencije i dokumentovanje obuke
- Najčešće greške u organizaciji obuka
5. Organizacija rada predstavnika zaposlenih kod poslodavca
- Koliko vremena predstavnik zaposlenih može i treba da posveti ovim aktivnostima
- Organizacija rada u toku radnog vremena
- Saradnja sa rukovodiocima i BZR službom
- Planiranje aktivnosti predstavnika zaposlenih
6. Odbor za bezbednost i zdravlje na radu
- Kada se obrazuje odbor
- Sastav i uloga odbora
- Odnos predstavnika zaposlenih i odbora
- Način rada i donošenje zaključaka
- Primeri dobre prakse
7. Naknada zarade i status predstavnika zaposlenih
- Pravo na naknadu zarade tokom obavljanja aktivnosti
- Odnos radnog vremena i BZR aktivnosti
- Najčešće dileme iz prakse
8. Uloga predstavnika zaposlenih u proceni rizika i preventivnim merama
- Učešće u identifikaciji opasnosti i štetnosti
- Predlaganje korektivnih i preventivnih mera
- Praćenje sprovođenja mera zaštite
- Povezanost sa internim procedurama
9. Problemi iz prakse i studije slučaja
- Najčešće greške u organizacijama
- Formalna uloga bez realnog delovanja
- Konflikti između poslodavca i predstavnika zaposlenih
- Preporuke za unapređenje sistema
Seminar je namenjen:
- poslodavcima i odgovornim licima u sistemu BZR,
- predstavnicima zaposlenih i poverenicima za bezbednost,
- sindikalnim predstavnicima,
- stručnim licima i savetnicima za bezbednost i zdravlje na radu,
- HR službama koje učestvuju u organizaciji sistema rada,
- rukovodiocima koji učestvuju u donošenju odluka vezanih za BZR.
U praksi se sve češće postavlja pitanje: da li su rukovodioci zaista obučeni da primene mere bezbednosti i zdravlja na radu ili se odgovornost svodi isključivo na službu BZR? Iako su propisi jasni – nosioci primene preventivnih mera u svakodnevnom radu su upravo rukovodioci na svim nivoima organizacije – u realnim uslovima rada ta obaveza često ostaje formalna.
Neposredni rukovodioci su prvi koji organizuju rad, raspoređuju zaposlene, kontrolišu radne procese i imaju direktan uticaj na to da li će se mere bezbednosti sprovoditi ili će ostati samo „na papiru“. Upravo zbog toga Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu izričito propisuje obavezu njihove obuke.
Međutim, u praksi se pojavljuje niz dilema:
- Ko mora da prođe obuku rukovodilaca i na koje nivoe upravljanja se ona odnosi?
- Kako treba da izgleda program obuke – koje teme mora da obuhvati?
- Ko je ovlašćen da sprovodi ovu obuku?
- Koje evidencije se vode i kako se dokazuje da je obuka sprovedena?
- Kakve su posledice ako obuka nije realizovana ili je sprovedena formalno?
NASTAVNI PROGRAM
- Zakonski okvir obuke poslodavaca i rukovodilaca za BZR
- Zakonska obaveza obuke rukovodilaca prema važećim propisima o BZR
- Ko se smatra rukovodiocem u smislu Zakona o BZR (nivo upravljanja, neposredni rukovodioci, srednji i viši menadžment)
- Odgovornost poslodavca za organizovanje i sprovođenje obuke
- Posledice nepostupanja – prekršajna odgovornost, inspekcijski nadzor i rizici
- Kako organizovati i sprovesti obuku rukovodilaca u skladu sa zakonom
- Modeli organizovanja obuke (interna obuka, eksterni predavači, kombinovani pristup)
- Minimalni sadržaj programa obuke u skladu sa zakonskim zahtevima
- Periodičnost obuke i obnavljanje znanja
- Prilagođavanje obuke vrsti delatnosti i rizicima radnog procesa
- Najčešće greške u organizaciji obuke u praksi
- Definisanje odgovornosti rukovodilaca kroz interne akte poslodavca
- Kako pravilno raspodeliti odgovornosti između poslodavca, rukovodilaca i stručnog lica za BZR
- Uloga sistematizacije, pravilnika o radu, pravilnika o BZR i procedura
- Kako formalno ugraditi obaveze rukovodilaca u interne akte
- Primeri dobre prakse i tipične greške u dokumentaciji
- Povezivanje obuke sa realnim radnim procesima
- Kako obuku učiniti funkcionalnom, a ne formalnom obavezom
- Povezivanje teorijskih zahteva sa konkretnim radnim zadacima rukovodilaca
- Uloga rukovodilaca u svakodnevnoj primeni mera bezbednosti
- Organizacija rada, nadzor nad zaposlenima i sprovođenje preventivnih mera
- Primeri situacija iz prakse
- Smanjenje rizika od povreda i inspekcijskih nepravilnosti kroz pravilnu obuku
- Kako obuka direktno utiče na smanjenje broja povreda na radu
- Uloga rukovodilaca u prepoznavanju rizičnih situacija
- Prevencija kao odgovornost menadžmenta
- Najčešće nepravilnosti koje inspekcija utvrđuje u vezi sa obukom rukovodilaca
- Kako izbeći formalizam i „papirno ispunjavanje obaveza“
- Dokumentacija i evidencije – kako se pripremiti za nadzor
- Koju dokumentaciju je poslodavac dužan da vodi u vezi sa obukom rukovodilaca
- Evidencije o sprovedenoj obuci – sadržaj, forma i čuvanje
- Kako pripremiti dokumentaciju za inspekcijski nadzor
- Praktični primeri evidencija i zapisa
- Najčešće greške u dokumentovanju obuke
- Odgovornost rukovodilaca i poslodavca u slučaju nezgode ili kontrole
- Odgovornost rukovodilaca u slučaju povrede na radu
- Uloga obuke u dokazivanju preduzetih preventivnih mera
- Kako inspekcija posmatra ulogu rukovodilaca
- Praktični primeri iz nadzorne prakse
Seminar je namenjen:
- poslodavcima i top menadžmentu,
- rukovodiocima na svim nivoima upravljanja,
- licima zaduženim za bezbednost i zdravlje na radu,
- HR službama,
- pravnicima i savetnicima za radno pravo i BZR,
- sindikatima i predstavnicima zaposlenih,
- svima koji učestvuju u organizaciji rada i upravljanju radnim procesima.
Jedno od osnovnih prava zaposlenog koji doživi povredu na radu jeste pravo na izveštaj o povredi, koji predstavlja osnov za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a kasnije i iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Poslodavac je zakonski dužan da povredne liste izda i dostavi zaposlenom u propisanom roku i formi.
Međutim, i pored jasnog zakonskog okvira, praksa pokazuje da su povredne liste često nestručno popunjene, sa nepotpunim podacima i netačnim šiframa, što za posledicu može imati novčane kazne, poništenje dokumenta ili uskraćivanje prava zaposlenom.
S tim u vezi, važno je i da poslodavac razume svoju obavezu u pogledu osiguranja zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih bolesti. Ova obaveza nije samo zakonska formalnost – ona može igrati ključnu ulogu u trenutku kada dođe do povrede, jer pravilno ugovoreno osiguranje značajno smanjuje finansijski rizik po poslodavca i obezbeđuje naknadu zaposlenom.
NASTAVNI PROGRAM
Prvi deo: IZVEŠTAJ O POVREDI NA RADU
1) Šifre koje se unose u Izveštaj o povredi na radu – Šifarnik sadrži veliki broj šifara, od kojih svaka ima podšifre koje još preciznije definišu vrstu povrede po navedenim kriterijumima. Nepoznavanje i nepravilno unošenje odgovarajućih šifara može izazvati odbacivanje izveštaja od strane RFZO.
- Vrsta povrede – po tipovima povrede (npr. kontuzija, fraktura, posekotina, itd…)
- Deo tela koj je povređen – traži se precizno označavanje
- Uzrok povrede – mehanizam nastanka
- Okolnosti u kojima se povreda dogodila
- Vreme i datum povrede – uključujući i šifru smene (dnevna, noćna) i radnog vremena
- Status povređenog – stalno zaposlen, pirvremeno angažovan, učenik na praksi, pripravnik, lice na stručnoj obuci…
2) Ko sve može imati obavezu da popunjava povredne liste
- Poslodavac kod koga je zaposleno lice
- Poslodavac korisnik
- Privredni subjekt koji angažuje učenike, studente ili praktikante
- Fizička lica kao poslodavci
- Više uključenih subjekata
3) Popunjavanje izveštaja: kritične tačke koje mogu dovesti do kazni
- Nedostatak informacija na licu mesta
- Nepoznavanje šifara i pravilnog unosa podataka – pogrešan unos može izazvati odbacivanje izveštaja od strane RFZO
- Nepotpuna dokumentacija – npr. nema izjave svedoka, zapisnika o događaju, fotografija…
- Nejasan uzrok povrede – dilema da li je povreda uopšte nastala u vezi sa radom
- Kašnjenje u izveštavanju – prekoračenje zakonskog roka
- Zanemarivanje saradnje između agencije i korisnika rada – dvostruko izveštavanje ili izostanak izveštavanja
4) Kome se dostavljaju liste (najčešće zabune)
- Lista nije poslata na sve adrese
- Ko tačno predaje dokument ako ima više strana
- Nepravilno arhiviranje – gubitak dokumenta kada dođe do spora ili provere
5) Problematične situacije iz prakse
- Tuča među zaposlenima – dilema da li se vodi kao povreda na radu ako nije povezana sa radnim zadatkom
- Povreda tokom pauze – da li je povreda na radu ako se dogodila u kantini ili prilikom izlaska iz objekta
- Kasno prijavljivanje povrede – radnik prijavljuje povredu danima kasnije, bez svedoka
- Rad od kuće – kako dokazati da je povreda nastala u vezi sa radom
- Povrede kod neregistrovanih angažovanja – siva zona kod “pomoćnih radnika”, volontera i sl.
- Povreda van radnog vremena ali u vezi sa poslom – povreda na putu ka terenskom radu
- Zaposleni bez ugovora o radu (npr. po osnovu ugovora o delu) – da li ima pravo na izveštaj
Drugi deo: OSIGURANJE OD POVREDA NA RADU I PROFESIONALNIH BOLESTI
1) Zakonski osnov osiguranja zaposlenih
- Prikaz obaveza poslodavaca u skladu sa članom 67. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 35/23)
- Uloga osiguranja kao instrumenta zaštite zaposlenih u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti
2) Ugovorna obaveza poslodavca
- Normativna obaveza zaključivanja ugovora o osiguranju zaposlenih
- Razlika između osiguranja od nezgode i osiguranja od odgovornosti poslodavca
3) Obuhvat prava iz osiguranja
- Naknada materijalne štete (troškovi lečenja, bolovanja, rehabilitacije)
- Naknada nematerijalne štete (bol, patnja, invaliditet, umanjenje životne aktivnosti)
4) Praktične nejasnoće u primeni propisa
- Neujednačena praksa osiguravajućih društava u tumačenju obuhvata osiguranja
- Nedostatak podzakonskih akata i uputstava za sprovođenje zakonskih obaveza
5) Odgovornost poslodavca u slučaju nepostojanja osiguranja
- Direktna odgovornost za naknadu štete zaposlenom
- Rizici od sudskih sporova i dodatnih finansijskih obaveza
6) Specifične situacije u praksi
- Nezaključeni ugovori o osiguranju i posledice po poslodavca
- Nepokrivenost profesionalnih bolesti u nekim vrstama polisa
- Problemi u dokazivanju nastanka povrede na radu pred osiguravajućim društvom
Da li je bol u leđima profesionalna bolest? Da li stres na poslu može da se prizna kao bolest u vezi sa radom? Ko pokreće postupak, ko odlučuje i ko snosi odgovornost?
U praksi bezbednosti i zdravlja na radu upravo su profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom jedna od najčešćih tema oko kojih vlada konfuzija – i među zaposlenima, i među poslodavcima, ali često i među samim stručnim licima. Najčešća zabluda je da profesionalna bolest „mora da bude na spisku“ da bi postojala, ili da se utvrđuje tek kada nastane ozbiljna posledica. U realnosti, proces počinje mnogo ranije – sumnjom, a završava se sistemskim pristupom prevenciji.
Još jedna česta greška je poistovećivanje profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, iako se radi o dva različita koncepta koji imaju različite pravne i organizacione posledice.
Cilj seminara je da se svi koji se u organizaciji bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu na praktičan i razumljiv način upoznaju sa vrstama profesionalnih bolesti, njihovim posledicama i merama prevencije, kao i sa pojmom i značajem bolesti u vezi sa radom. Ovaj seminar je osmišljen da napravi jasnu i preciznu razliku, otkloni sve nedoumice u pravnom definisanju i ukaže na stvarne, praktične načine da se i primene na zakonski ispravan način.
NASTAVNI PROGRAM
1. Profesionalne bolesti – pojam i definicije u praksi
- Zašto ne postoji jedna univerzalna definicija profesionalne bolesti
- Kako Međunarodna organizacija rada (MOR) definiše profesionalne bolesti
- Razlike između nacionalnih propisa i međunarodnih standarda
- Najčešće greške u tumačenju pojma profesionalnog oboljenja
2. Kako nastaje profesionalna bolest?
- Izloženost faktorima rizika na radnom mestu
- Veza između radne aktivnosti i nastanka bolesti
- Primeri iz prakse (hemijski, fizički, biološki i ergonomskih faktori rizika)
3. Procedura utvrđivanja profesionalnog oboljenja
- Ko prvi može da posumnja na profesionalnu bolest
- zaposleni
- kolege
- porodica
- sindikat
- izabrani lekar
- specijalista medicine rada
- Uloga specijaliste medicine rada u postupku
- Koraci u procesu utvrđivanja profesionalnog oboljenja
- Najčešće proceduralne greške u praksi
4. Obaveze poslodavca u prevenciji profesionalnih bolesti
- Zakonska odgovornost poslodavca
- Organizacija bezbednog i zdravog radnog okruženja
- Preventivne mere koje zakon predviđa
- Povezanost procene rizika i profesionalnih bolesti
- Dokumentacija kao alat prevencije, a ne samo formalnost
5. Bolesti u vezi sa radom – šta ih razlikuje od profesionalnih bolesti?
- Šta su multikauzalne bolesti
- Zašto ove bolesti nisu uvek direktno uzrokovane radom, ali su sa njim povezane
- Razlike u pravnom i zdravstvenom tretmanu
6. Najčešći uzroci bolesti u vezi sa radom
- Hronični stres i psihosocijalni rizici
- Nepovoljna radna klima i organizacija rada
- Preopterećenje poslom (visoke norme, rad na traci, rokovi, menadžerski pritisci)
- Uticaj novih tehnologija na zdravlje zaposlenih
- Fizički faktori: buka, vibracije, temperatura, hladnoća
- Hemijski faktori: CO, CS₂, organski rastvarači, metali
- Sedentarni poslovi i neadekvatna ishrana
- Individualni faktori rizika (tip A ličnosti, pol, hronične bolesti)
7. Uloga sistema BZR u prevenciji bolesti
- Kako bezbednost i zdravlje na radu utiču na dugoročno zdravlje zaposlenih
- Preventivne mere u svakodnevnoj praksi
- Uloga rukovodilaca, stručnih lica i zaposlenih
Seminar je namenjen:
- stručnim licima za BZR
- poslodavcima i rukovodiocima
- HR sektorima
- poverenicima za bezbednost
- svim učesnicima u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu
Stres i zlostavljanje na radu kao štetnost i Akt o proceni rizika - 22. decembar 2026. godine od 10h
BZR Zakon utvrđuje da bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se u najvećoj mogućoj meri smanjuju povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom, u cilju ostvarivanja fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja zaposlenih.
Zaposleni su često izloženi naporima koji prouzrokuju psihološka opterećenja, kao što je stres. To znači da je poslodavac u obavezi da preduzme sve preventivne mere u prevenciji stresa na radnom mestu, jer stres spada u štetnost koja utiče na zdravlje zaposlenih. Takođe, zlostavljanje je česta pojava na radnom mestu koja kod zaposlenih izaziva stres. Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu detaljno reguliše ovo pitanje.
Obzirom da nema radnog mesta, odnosno posla, koji kod zaposlenih ne izaziva stres, on se kao štetnost mora prepoznati kroz listu opasnosti i štetnosti Akta o proceni rizika i moraju se utvrditi mere da se otkloni u meri u kojoj je to moguće. Iz tog razloga, poslodavac ima obavezu da radno mesto dizajnira tako da se pri obavljanju poslova sačuva kako fizičko zdravlje, tako i psihički integritet zaposlenih.
NASTAVNI PROGRAM:
I) STRES NA RADNOM MESTU KAO ŠTETNOST
1) Definicija stresa na radnom mestu
2) Stresori na radnom mestu
3) Faktori koji utiču na pojavu stresa
- Individualni faktori
- Faktori nepovezani sa poslom
- Amortizujući faktori
4) Zdravstvene posledice stresa
- Akutne reakcije na stres
- Bolesti koje se mogu povezati sa stresom
5) Prevencija stresa na radnom mestu
- Grupno orijentisane organizacione promene
- Individualne tehnike borbe protiv stresa
II) ZLOSTAVLJANJE NA RADU KAO ŠTETNOST
- Zabrana zlostavljanja na radu i u vezi sa radom
- Mere za sprečavanje zlostavljanja i unapređenje odnosa na radu
- Postupak zaštite lica izloženih zlostavljanju na radu i u vezi sa radom i druga pitanja od značaja za sprečavanje i zaštitu od zlostavljanja na radu i u vezi sa radom
III) STRES KAO ŠTETNOST I AKT O PROCENI RIZIKA
