Sposobnost da se pravovremeno prepozna sumnjiva transakcija i reaguje u skladu sa Zakonom je ključna odgovornost obveznika u sistemu sprečavanja pranja novca.

U praksi, međutim, najveće dileme nastaju upravo u trenutku procene:

• kada transakcija postaje sumnjiva
• da li je obveznik zakasnio sa prijavom
• da li je potrebno identifikovati predikatno krivično delo
• kako se procenjuje rizik klijenta
• šta obveznik sme, a šta ne sme saopštiti klijentu
• gde prestaje zona prevencije, a počinje odgovornost

Poseban izazov predstavlja momenat kada sumnjiva transakcija treba da se poveže sa tipologijom pranja novca, jer se upravo kroz obrasce ponašanja najčešće otkrivaju pokušaji zloupotrebe finansijskog sistema.

Da biste procenili koliko zaista poznajete ovu oblast i da li vam je ova obuka potrebna, nakon što se upoznate sa nastavnim programom vebinara, pokušajte da odgovorite na nekoliko kratkih pitanja koja smo pripremili za vas – MINI AML TEST koji se nalazi na kraju objave. Već na ova tri jednostavna primera videćete koliko se situacija u praksi brzo komplikuje i koliko pravilno postupanje zahteva dobro poznavanje materije – kako teorije i propisa, tako i praktičnog iskustva, pažljive procene i razumevanja realnih poslovnih situacija.

Napomena: Obuka ima međunarodni karakter, jer je sistem sprečavanja pranja novca zasnovan na međunarodnim standardima (FATF preporuke), koji predstavljaju osnov za nacionalne propise i obavezuju obveznike na jedinstven pristup u prepoznavanju i prijavljivanju sumnjivih transakcija.

Predavačica:
Jelena Pantelić – ekspertkinja za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma (SPN/FT), dugogodišnja predavačica i konsultantkinja Instituta za ekonomsku diplomatiju. Kao konsultantkinja OEBS-a, učestvovala je u projektima unapređenja sistema sprečavanja pranja novca, jačanja institucionalnih kapaciteta i usklađivanja prakse sa međunarodnim AML standardima.

Kroz dugogodišnji rad sa obveznicima iz različitih sektora stekla je bogato praktično iskustvo u oblasti procene rizika, prepoznavanja sumnjivih transakcija, izrade internih akata i uspostavljanja efikasnih sistema usklađenosti. Njena predavanja su usmerena na konkretne situacije iz prakse, tipične dileme obveznika i pravilno postupanje u postupku identifikovanja i prijavljivanja sumnjivih transakcija u skladu sa domaćim i međunarodnim standardima.

NASTAVNI PROGRAM

Sistem prijave sumnjivih transakcija (STR)

1. Pojam STR (Suspicious Transaction Report) – prijava sumnjive transakcije
2. Pojam SAR (Suspicious Activity Report) – prijava sumnjive aktivnosti, koja može obuhvatiti širi kontekst (više transakcija, ponašanje klijenta, obrasce poslovanja)
3. STR vs SAR – da li je u pitanju transakcija ili obrazac aktivnosti?
4. Sistem prijave sumnjivih transakcija
5. Prosleđivanje STR – kada i kome

Procena rizika i momenat prijave

1. Uloga procene rizika u procesu prijave
2. Momenat prijave STR
3. Kada je obveznik zakasnio u prijavi
4. Visok rizik i prijava STR
5. Niskorizični klijenti i prijava STR

Odgovornost obveznika

1. Odgovornost obveznika u sistemu SPN
2. Prelazak iz zone prevencije u zonu represije
3. Posledice neprijavljivanja STR
4. Tajnost podataka i komunikacija sa klijentom

Tipologije pranja novca

1. Šta su tipologije pranja novca
2. Da li je obveznik dužan da ih prepoznaje
3. Povezivanje sumnjivih transakcija
4. Indikatori sumnje – kada su okidač za prijavu

Institucionalni okvir

1. Uloga Uprave za sprečavanje pranja novca
2. Rezultati prijava i krivični postupci
3. Da li obveznik mora prepoznati predikatno krivično delo
4. Šta se uređuje internim aktima
5. Diskusija i pitanja učesnika

(ceo program u pdf formatu možete pogledati OVDE)