Ovogodišnju nagradu „Pečat Kneza Lazara” za knjigu poezije “Berači polena”,  koju dodeljuju Udruženje književnika Srbije, Crkvena opština Prilipac i Hram Rođenja Presvete Bogorodice, pored Miroslava Raičevića, dobio je i pesnik Nebojša Lapčević. Ova izuzetno značajna književna nagrada, koja se dodeljuje od 2005. godine, uručena mu je 21. septembra 2020.  godine u Hramu rođenja Presvete Bogorodice u Prilipcu (zadužbini Kneza Lazara).

Nebojša Lapčević je predsednik Književnog kluba “Bagdala”. Zaposlen je u Kulturnom centru Kruševac. Urednik je programa Legata od Mačve.

Za portal Kruševac grad, sam autor je o knjizi rekao:

“Berači polena predstavljaju sam život, nešto što je in vivo, plodonosno, ono što je sam pesnik koji ubira reči i stihove i od njih pravi  male filozofeme, ali to je i nešto alergično, nadražajno, ono što nas dovodi u nesklad sa spoljašnim svetom. To je jedan  mikrokosmos, jedan mali bunt u odnosu na neko unutrašnje osećanje, da smo nemoćni pred globalnim i svetskim dešavanjima”, objasnio je autor.

Iz zbirke pesama “Berači polena” za vas smo izdvojili:

VAZDUH

Pesnik koji diše vazduh,

težak vazduh diše…

Vazduh mu je polesnko polje,

velo i jezero,

doručak i večera,

struj u zamahu sokolova,

u sunčanim pegama

dok ga ljube  usne vazdušaste,

žilama i voštanim kostima,

konnačnonm redu letenja

i smrti koja čeka

beskonačnost.

Pesnik koji diše vazduh,

težak vazduh diše…

dok sriče

ključni stih

nutrinu što

lebdi,

lebdi polenpoljem…

OSVAJANJE VAZDUHA

Jedan veliki hrast

nabrekao, širi ruke

i uzdiže

poput Ikarovih krila,

i pokreće vetar, pokreće vetar,

i pokreće slike u sećanju,

pokreće iskre ognjeva zapetenih,

i pokreće obzorja jesenjih hridina,

pokreće ples belih leptirova,

pokreće vremeu kojem sam te voleo,

i pokreće sivu pešadiju u dubini noći,

pokreće vodeni cvet,

iza kućeraka neprestano,

u dubini moje duše

uzrasta jedan veliki hrast,

za tebe sam ga obgrlio,

naš zapis,

nabrekao, širi krila…