Popis imovine i obaveza predstavlja jednu od ključnih kontrolnih aktivnosti na kraju poslovne godine. Usklađivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem utvrđenim popisom vrši se sa stanjem na dan 31. decembra, zbog čega pouzdanost celog procesa direktno zavisi od dobro postavljenih procedura, jasno definisanih odgovornosti i efikasnih internih kontrola.

Uloga interne revizije nije samo da utvrdi da li je popis sproveden, već da proceni da li je sistem popisa pravilno uspostavljen, da li kontrole sprečavaju i otkrivaju greške i nepravilnosti i da li obezbeđuju pouzdano utvrđivanje stvarnog stanja imovine i obaveza.

Na obuci ćemo, korak po korak, proći ceo proces – kreiranje i dizajniranje kontrola u sistemu popisa, procedure i interna akta, Upitnik i Pregled internih kontrola, Program testiranja kontrola, radne papire i formulisanje revizorskog nalaza, sa posebnim osvrtom na slabosti, preporuke i iskustva iz prakse, kako bi revizija popisa bila u potpunosti obuhvaćena.

Seminar nosi 2 boda za kontinuirano stručno usavršavanje ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru, u skladu sa Pravilnikom o stručnom usavršavanju ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“, br. 15/2019).

Interna revizija popisa sagledava ceo sistem popisa – od pripreme i podele odgovornosti, preko funkcionisanja kontrola i sprovođenja procedura, do dokumentovanja rezultata i usklađivanja knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem.

Na obuci ćemo razmotriti:

• ključne rizike u procesu popisa;
• odgovornosti učesnika u popisu;
• razdvajanje dužnosti i potencijalni konflikt odgovornosti;
• kontrolne tačke u procesu popisa;
• adekvatnost postojećih internih kontrola;
• dokumentovanje sprovedenih kontrola;
• revizorski trag;
• slabosti koje mogu uticati na tačnost i pouzdanost rezultata popisa.

Predavačica: Vesna Jovičić, Ministarstvo finansija Republike Srbije, ovlašćena interna revizorka za javni sektor, ima bogato iskustvo u sprovođenju revizija sistema kod korisnika javnih sredstava. Specijalizovana je za praktičnu primenu metodologije interne revizije – od planiranja i procene rizika do izrade izveštaja i praćenja preporuka, sa posebnim fokusom na unapređenje sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru.

NASTAVNI PROGRAM

1) KREIRANJE I DIZAJNIRANJE KONTROLA U SISTEMU POPISA

• identifikovanje rizika u procesu popisa;
• povezivanje rizika i kontrola;
• preventivne i detektivne kontrole;
• ko sprovodi kontrolu, kada i na koji način;
• razdvajanje odgovornosti;
• kontrolne aktivnosti pre, tokom i nakon popisa;
• dokumentovanje izvršene kontrole;
• procena adekvatnosti dizajna kontrole;
• procena funkcionisanja postojećih kontrola;
• kako prepoznati kontrolu koja postoji formalno, ali ne smanjuje rizik.

2) REVIZIJA POPISA – PROCEDURE I INTERNA AKTA ZA POPIS

• interna pravila i procedure za sprovođenje popisa;
• akt o obrazovanju popisnih komisija;
• sastav komisija i razdvajanje odgovornosti;
• plan rada popisne komisije;
• definisanje predmeta i obuhvata popisa;
• rokovi i odgovornosti;
• način evidentiranja rezultata;
• dokumentovanje odstupanja;
• usklađivanje knjigovodstvenog i stvarnog stanja;
• postupanje sa utvrđenim razlikama;
• sledljivost dokumentacije i revizorski trag.

POSEBNO: Da li interna akta zaista opisuju ono što se u praksi radi?

3) REVIZIJA POPISA – ALATI INTERNOG REVIZORA

Upitnik internih kontrolora

• kako postaviti prava pitanja;
• ko daje odgovore;
• kako kroz upitnik identifikovati kritične tačke procesa;
• kako odgovor pretvoriti u revizorski dokaz.

Pregled internih kontrola

• evidentiranje postojećih kontrola;
• povezivanje kontrole sa konkretnim rizikom;
• odgovorno lice;
• učestalost kontrole;
• način dokumentovanja;
• procena adekvatnosti kontrole.

Program testiranja kontrola

• šta testiramo;
• kako biramo kontrolu za testiranje;
• dokaz da je kontrola sprovedena;
• test dizajna i test funkcionisanja kontrole;
• dokumentovanje rezultata testiranja;
• odstupanje od propisane procedure – kada postaje revizorski problem?

Radni papiri

• organizovanje revizorske dokumentacije;
• povezivanje dokaza sa izvršenim testom;
• dokumentovanje zaključaka;
• sledljivost od revizorskog postupka do nalaza;
• radni papiri kao osnova za revizorski nalaz i preporuku.

4) OD UOČENE SLABOSTI DO REVIZORSKOG NALAZA

• identifikovanje odstupanja;
• utvrđivanje uzroka;
• posledica i rizik;
• kriterijum prema kome ocenjujemo stanje;
• formulisanje jasnog i dokazivog revizorskog nalaza;
• povezivanje nalaza sa radnim papirima;
• značajnost utvrđene slabosti;
• dokumentovanje revizorskog nalaza.

5) SLABOSTI I PREPORUKE U SISTEMU POPISA

• najčešće slabosti u organizaciji popisa;
• neadekvatno razdvajanje dužnosti;
• formalne kontrole bez dokaza o sprovođenju;
• nepotpuna ili neusklađena dokumentacija;
• nedovoljno definisane odgovornosti;
• neadekvatne procedure;
• slab revizorski trag;
• ponavljanje istih nepravilnosti;
• formulisanje konkretnih i primenljivih preporuka;
• preporuka usmerena na uzrok, a ne samo na posledicu.

6) ISKUSTVA IZ PRAKSE – GDE SISTEM NAJČEŠĆE „PUCA“?

• Kontrola postoji – ali ko može da dokaže da je izvršena?
• Procedura postoji – ali zaposleni postupaju drugačije.
• Popis je formalno sproveden – ali da li rezultat pruža pouzdanu sliku stvarnog stanja?
• Utvrđena je razlika – ali da li je problem pojedinačna greška ili slabost sistema?
• Preporuka je data – ali da li rešava uzrok problema?

(ceo program u pdf formatu  možete preuzeti OVDE)