SEPA plaćanja su od 5. maja 2026. godine u redovnoj primeni u Srbiji i predstavljaju novi standard međunarodnog platnog prometa prema zemljama SEPA područja. Nakon prvih meseci primene, jasno su se izdvojile najčešće dileme i greške sa kojima se kompanije susreću prilikom izvršavanja SEPA transakcija.

Praksa pokazuje da problemi najčešće nastaju prilikom procene da li se konkretno plaćanje uopšte može izvršiti kao SEPA transakcija, izbora između SEPA i klasičnog međunarodnog plaćanja, popunjavanja platnih naloga, unosa podataka o primaocu, IBAN-a i BIC oznake, određivanja svrhe plaćanja, pripreme prateće dokumentacije, kao i u komunikaciji sa bankom u slučajevima odbijenih ili vraćenih naloga.

Kod velikog broja kompanija i dalje postoje nedoumice u vezi sa troškovima SEPA plaćanja, rokovima izvršenja, dostupnošću sredstava primaocu, kao i razumevanjem situacija u kojima SEPA nije moguće primeniti. Upravo zbog toga u praksi dolazi do nepotrebnih kašnjenja, dodatnih troškova i vraćanja naloga na ispravku.

Seminar je koncipiran na osnovu iskustava iz dosadašnje primene SEPA standarda i usmeren je na rešavanje konkretnih problema sa kojima se privreda trenutno susreće. Pored objašnjenja regulatornog okvira, učesnici će kroz praktične primere dobiti odgovore na najčešća pitanja i smernice za pravilno i efikasno korišćenje SEPA plaćanja u svakodnevnom poslovanju.

Za ovo vreme primene, iskristalisali su se problemi i pitanja, na koja ćemo, kroz  nastavne celine, dati odgovor, a najčešći su:

• Zašto je moj SEPA nalog odbijen?
• Kada plaćanje ipak mora da ide kao klasično međunarodno plaćanje?
• Da li svaki IBAN automatski znači da može da se koristi SEPA?
• Koje podatke banka najčešće vraća na ispravku?
• Zašto je nalog izvršen, a primalac još nije dobio sredstva?
• Koja dokumentacija se u praksi najčešće traži kao dopuna?
• Kako proveriti nalog pre slanja i sprečiti vraćanje transakcije?
• Koje greške kompanije najčešće ponavljaju od početka primene SEPA standarda?

Predavač: Miloš Ilić, rukovodilac Odeljenja za devizni platni promet u Halkbank a.d. Beograd, sa više od 20 godina iskustva u oblasti međunarodnog platnog prometa, deviznog poslovanja i regulatorne usklađenosti.

Aktivno je učestvovao u realizaciji ključnih bankarskih projekata, uključujući SEPA onboarding projekat, ISO 20022 migraciju, zamenu core bankarskog sistema, PSD2/Open Banking inicijative i automatizaciju STP procesa u međunarodnim plaćanjima. Specijalizovan je za optimizaciju i digitalizaciju procesa međunarodnog platnog prometa, kao i praktičnu primenu regulatornih i operativnih standarda u bankarskom poslovanju.

Cilj seminara je da kroz praktičan pristup približi učesnicima šta SEPA konkretno znači za kompanije u Srbiji, kada je moguće koristiti SEPA plaćabnnja, koje su najvažnije razlike u odnosu na klasična međunarodna plaćanja, kao i koje su najčešće nedoumice i izazovi sa kojima se privreda trenutno susreće u praksi.

NASTAVNI PROGRAM:

1. Šta su SEPA plaćanja i šta kompanije u Srbiji konkretno dobijaju?

• Šta znači SEPA standard
• Koje države i platni sistemi su obuhvaćeni
• Zašto je SEPA važna za kompanije koje posluju sa inostranstvom
• Razlika između SEPA plaćanja i klasičnog međunarodnog platnog prometa
• Šta se menja za privredu u Srbiji od početka primene

2. Ko i kada može koristiti SEPA plaćanja?

• Koji rezidenti i nerezidenti mogu koristiti SEPA plaćanja
• Kada se plaćanje može izvršiti kao SEPA transakcija
• Uslovi koje mora da ispuni primalac plaćanja
• Uloga banke platioca i banke primaoca
• Kada SEPA nije moguća i kada se koristi standardno ino plaćanje

3. Koje vrste transakcija mogu biti realizovane kao SEPA plaćanja?

• Plaćanja prema dobavljačima iz inostranstva
• Plaćanja za usluge, robu, članarine, licence, kotizacije i druge poslovne obaveze
• Povraćaji, avansna plaćanja i druga poslovna plaćanja
• Plaćanja fizičkim licima i pravnim licima
• Ograničenja i situacije u kojima je potrebna dodatna provera

4. SEPA ili klasično međunarodno plaćanje – kako odabrati?

• Kako prepoznati kada je SEPA povoljnija opcija
• Kada klasično ino plaćanje ostaje neophodno
• Razlike u troškovima, rokovima i obradi
• Praktični kriterijumi za izbor vrste plaćanja
• Najčešće pogrešne procene u praksi

5. Troškovi SEPA transakcija i zašto su povvoljnije od standardnih ino plaćanja?

• Struktura troškova kod SEPA plaćanja
• Kako izbeći nepotrebne troškove
• Šta kompanije treba da provere kod svoje banke
• Uticaj pravilnog izbora platnog kanala na troškove poslovanja

6. Rokovi izvršenja i dostupnost sredstava

• Koliko traje SEPA plaćanje
• Kada sredstva postaju dostupna primaocu
• Šta utiče na rok izvršenja
• Radni dani, cut-off vreme i obrada naloga
• Kašnjenja u praksi i kako ih preduprediti

7. Pravilno popunjavanje SEPA naloga

• Obavezni elementi naloga
• IBAN, BIC/SWIFT i podaci o primaocu
• Naziv i adresa primaoca
• Svrha plaćanja i poziv na broj
• Valuta, iznos i troškovna opcija
• Najčešće greške u popunjavanju naloga
• Praktični primer pravilno popunjenog SEPA naloga

8. Najčešći razlozi odbijanja ili kašnjenja naloga

• Nepotpuni ili netačni podaci o primaocu
• Pogrešan IBAN ili neusklađeni podaci
• Neodgovarajuća svrha plaćanja
• Nedostajuća dokumentacija
• Neslaganje između fakture, ugovora i platnog naloga
• Problemi u komunikaciji sa bankom
• Kako proveriti nalog pre slanja

9. Dokumentacija i regulatorne obaveze kompanija

• Koja dokumentacija prati SEPA plaćanje
• Fakture, ugovori, profakture, odluke i druga prateća dokumenta
• Devizni propisi i obaveze rezidenata
• Evidencije koje treba čuvati
• Komunikacija sa bankom i dodatni zahtevi
• Kako obezbediti da dokumentacija prati stvarni osnov plaćanja

11. Pitanja učesnika i konkretni slučajevi iz prakse

(ceo program u pdf formatu možete preuzeti OVDE)