Od 5. maja 2026. godine SEPA plaćanja su i zvanično ušla u primenu u Srbiji, čime je otvorena potpuno nova faza međunarodnog platnog prometa za domaće kompanije.

Početak primene SEPA plaćanja u Srbiji doneo je značajne promene u oblasti međunarodnog platnog prometa, posebno kada su u pitanju troškovi, brzina izvršenja i način realizacije platnih transakcija prema zemljama SEPA područja. U praksi, to znači brža i povoljnija plaćanja prema zemljama SEPA područja — ali i potpuno nova pravila, procedure i tehničke zahteve koje privreda tek počinje da upoznaje.

I upravo tu trenutno nastaju najveći problemi u praksi: odbijeni ili vraćeni nalozi, pogrešno popunjeni podaci, dileme kada koristiti SEPA, a kada klasično ino plaćanje, neusklađenost dokumentacije, kašnjenja u realizaciji transakcija, nejasnoće oko troškova i rokova izvršenja, problemi u komunikaciji sa bankama i ino partnerima… Takođe, iako bankarski sistem i nova pravila sada zahtevaju potpuno novi pristup, mnoge kompanije još uvek funkcionišu po “staroj logici”.

Predavač: Miloš Ilić, rukovodilac Odeljenja za devizni platni promet u Halkbank a.d. Beograd, sa više od 20 godina iskustva u oblasti međunarodnog platnog prometa, deviznog poslovanja i regulatorne usklađenosti.

Aktivno je učestvovao u realizaciji ključnih bankarskih projekata, uključujući SEPA onboarding projekat, ISO 20022 migraciju, zamenu core bankarskog sistema, PSD2/Open Banking inicijative i automatizaciju STP procesa u međunarodnim plaćanjima. Specijalizovan je za optimizaciju i digitalizaciju procesa međunarodnog platnog prometa, kao i praktičnu primenu regulatornih i operativnih standarda u bankarskom poslovanju.

Cilj seminara je da kroz praktičan pristup približi učesnicima šta SEPA konkretno znači za kompanije u Srbiji, kada je moguće koristiti SEPA plaćabnnja, koje su najvažnije razlike u odnosu na klasična međunarodna plaćanja, kao i koje su najčešće nedoumice i izazovi sa kojima se privreda trenutno susreće u praksi.

NASTAVNI PROGRAM:

1. Šta su SEPA plaćanja i šta kompanije u Srbiji konkretno dobijaju?

• Šta znači SEPA standard
• Koje države i platni sistemi su obuhvaćeni
• Zašto je SEPA važna za kompanije koje posluju sa inostranstvom
• Razlika između SEPA plaćanja i klasičnog međunarodnog platnog prometa
• Šta se menja za privredu u Srbiji od početka primene

2. Ko i kada može koristiti SEPA plaćanja?

• Koji rezidenti i nerezidenti mogu koristiti SEPA plaćanja
• Kada se plaćanje može izvršiti kao SEPA transakcija
• Uslovi koje mora da ispuni primalac plaćanja
• Uloga banke platioca i banke primaoca
• Kada SEPA nije moguća i kada se koristi standardno ino plaćanje

3. Koje vrste transakcija mogu biti realizovane kao SEPA plaćanja?

• Plaćanja prema dobavljačima iz inostranstva
• Plaćanja za usluge, robu, članarine, licence, kotizacije i druge poslovne obaveze
• Povraćaji, avansna plaćanja i druga poslovna plaćanja
• Plaćanja fizičkim licima i pravnim licima
• Ograničenja i situacije u kojima je potrebna dodatna provera

4. SEPA ili klasično međunarodno plaćanje – kako odabrati?

• Kako prepoznati kada je SEPA povoljnija opcija
• Kada klasično ino plaćanje ostaje neophodno
• Razlike u troškovima, rokovima i obradi
• Praktični kriterijumi za izbor vrste plaćanja
• Najčešće pogrešne procene u praksi

5. Troškovi SEPA transakcija i zašto su povvoljnije od standardnih ino plaćanja?

• Struktura troškova kod SEPA plaćanja
• Kako izbeći nepotrebne troškove
• Šta kompanije treba da provere kod svoje banke
• Uticaj pravilnog izbora platnog kanala na troškove poslovanja

6. Rokovi izvršenja i dostupnost sredstava

• Koliko traje SEPA plaćanje
• Kada sredstva postaju dostupna primaocu
• Šta utiče na rok izvršenja
• Radni dani, cut-off vreme i obrada naloga
• Kašnjenja u praksi i kako ih preduprediti

7. Pravilno popunjavanje SEPA naloga

• Obavezni elementi naloga
• IBAN, BIC/SWIFT i podaci o primaocu
• Naziv i adresa primaoca
• Svrha plaćanja i poziv na broj
• Valuta, iznos i troškovna opcija
• Najčešće greške u popunjavanju naloga
• Praktični primer pravilno popunjenog SEPA naloga

8. Najčešći razlozi odbijanja ili kašnjenja naloga

• Nepotpuni ili netačni podaci o primaocu
• Pogrešan IBAN ili neusklađeni podaci
• Neodgovarajuća svrha plaćanja
• Nedostajuća dokumentacija
• Neslaganje između fakture, ugovora i platnog naloga
• Problemi u komunikaciji sa bankom
• Kako proveriti nalog pre slanja

9. Dokumentacija i regulatorne obaveze kompanija

• Koja dokumentacija prati SEPA plaćanje
• Fakture, ugovori, profakture, odluke i druga prateća dokumenta
• Devizni propisi i obaveze rezidenata
• Evidencije koje treba čuvati
• Komunikacija sa bankom i dodatni zahtevi
• Kako obezbediti da dokumentacija prati stvarni osnov plaćanja

10. Praktični primeri i najčešće dileme iz dosadašnje primene

11. Pitanja učesnika i konkretni slučajevi iz prakse

(ceo program u pdf formatu možete preuzeti OVDE)