Program „Razgovori o Jugoslaviji: uvod u (post)jugoslovenske studije”, pokrenut je u Muzeju Jugoslavije 2014. godine. Zamišljen je kao kulturološka, transdisciplinarna analiza raznih jugoslovenskih fenomena, društvenih odnosa i praksi. Ciljevi programa su povezivanje i umrežavanje sa institucijama, organizacijama i pojedincima koji se na različite načine bave Jugoslavijom – propitivanje i problematizacija postojećih mišljenja, znanja i perspektiva. U okviru ovog programa, u utorak, 19. januara 2021, održan je onlajn razgovor povodom knjige „Politički grafiti”, u izdanju Biblioteke XX vek, čiji je autor kulturolog Mitja Velikonja, redovni profesor i istraživač na Fakultetu društvenih nauka na Ljubljanskom univerzitetu. Reč je o knjizi koja problematizuje grafit i street art, stavljajući, kroz studije slučaja, u fokus postsocijalističke političke grafite (i ulične umetničke intervencije) na Balkanu i u centralnoj Evropi.

Pored autora, o samoj knjizi, ali i brojnim pomenutim društveno-relevantnim temama koja ona pokreće, govorio je i politički antropolog, izdavač i pisac Ivan Čolović, politički teoretičar, pisac i profesor FMK Igor Štiks i istoričarka umetnosti i menadžerka u kulturi Ljiljana Radošević.

Glavne teme razgovora bile su vezane za pitanja šta politički grafit i street art govore o društvima i zajednicama u kojima nastaju, odnosno šta nam poručuju zidovi i kako da naučimo da ih čitamo i bolje razumemo, koji je njihov aktivistički i emancipatorski potencijal, u kojoj meri se mogu tumačiti kao osvajanje lične i građanske slobode, a u kojoj služe učvršćivanju dominantnog društvenog narativa, da li institucionalizacija grafita i street art-a osnažuje demokratičnost ovih umetničkih i društvenih praksi ili vodi njihovoj pacifikaciji i depolitizaciji?

Kako pojašnjavaju iz Biblioteke XX vek, studijom „Politički grafiti – Primeri iz postsocijalističkih država Balkana i Centralne Evrope”, kako glasi njen pun naziv, Mitja Velikonja postavlja temelje nove interdisciplinarne nauke – grafitologije. U prvom delu knjige, koja je dobila nagradu za najbolje naučno dostignuće Univerziteta u Ljubljani za 2020. godinu, autor čitaoce uvodi u teorijske i metodološke probleme izučavanja grafita i street art-a, dok u drugom analizira pomenute primere.

Nakon dve decenije istraživanja i 25.000 fotografija koje je snimio na zidovima Balkana, Velikonja konstatuje da na ovim prostorima, pored estetskih, dominira grafit kao vizuelni politički čin.

“Mene zanima kako se politika konstruiše i reflektuje sprejevima, bojama, nalepnicama, flomasterima, raznim ilegalnim javnim instalacijama… Dakle, bavim se “politikom na zidovima”. Balkan ima značajnu istoriju i vibrantnu sadašnjost ove produkcije. Setimo se samo one iz antifašističke borbe – rat protiv okupatora i kvislinga se vodio i na zidovima” podseća Mitja Velikonja.

I dok su nekada preovladavali grafiti tipa: “Živeo Josip Broz”, “Hoćemo Tita” ili “Nije sloboda s neba pala. Za nju je sestra tri brata dala”, danas su dominantne dve teme. To su, prema autoru knjige, (anti)nacionalistički grafiti i oni koji problematizuju aktuelne društvene nepravde.

“To nije ni čudno, jer svugde u postjugoslovenskim državicama trijumfalistički vladaju ideologije i političke prakse neoliberalizma i etnonacionalizma. Zato je i otpor, pa i onaj na zidovima, razumljiv. Grafiti su uvek bili, da upotrebim sintagmu antropologa Džejmsa Skota (Jamesa C. Scotta), “oružje nemoćnih”. A sa druge strane, danas ima i sve više onih koji zagovaraju politike vlasti, tako da su politički grafiti postali i “oružje onih koji imaju moć”. Grafit ostaje i danas, u svetu koji je sve više digitalan, jak politički medij”, smatra Velikonja.

Poruka grafita od trenutka kada je, kako konstatuje Mitja Velikonja, politika “udarila u zid” jesu reč, slika, poruka neslaganja, kritike, otpora, ali i alternative postojećem.

“I to “đonom”, da kažem fudbalskim žargonom: jako, direktno, bolno, politički nekorektno. Politički grafiti i street art ne ubeđuju, nego šokiraju, objašnjavaju na instant način, koncizno, upotrebljavajući jake izraze, psovke, humor. Lep su primer jugonostalgični grafiti i street art, na koje sam naleteo “od Vardara pa do Triglava”. Oni uvažavaju potpuno drugi sviet od ovog postjugoslovenskog. ‚Dobro staro’ konfrontiraju sa ‚lošim novim’ ” priča Velikonja.

Snimak ovog razgovora možete pogledati na zvaničnom jutjub kanalu Muzeja, a link je: https://youtu.be/xwduVL6kvuU

(Izvor:  preuzeto sa sajta Nova.rs i sajta Muzeja Jugoslavije)