Jedno od osnovnih prava zaposlenog kod povrede na radu jeste pravo na izveštaj o povredi, koji predstavlja osnov za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a kasnije i iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Poslodavac je zakonski dužan da povredne liste izda i dostavi zaposlenom u propisanom roku i formi.

Međutim, i pored jasnog zakonskog okvira, praksa pokazuje da su povredne liste često nestručno popunjene, sa nepotpunim podacima i netačnim šiframa, što za posledicu može imati novčane kazne, poništenje dokumenta ili uskraćivanje prava zaposlenom.

S tim u vezi, važno je i da poslodavac razume svoju obavezu u pogledu osiguranja zaposlenih kod povrede na radu i profesionalnih bolesti. Ova obaveza nije samo zakonska formalnost – ona može igrati ključnu ulogu u trenutku kada dođe do povrede, jer pravilno ugovoreno osiguranje značajno smanjuje finansijski rizik po poslodavca i obezbeđuje naknadu zaposlenom.

Predavačica: Vera Božić Trefalt

Ekspertkinja za bezbednost i zdravlje na radu sa izuzetno bogatim institucionalnim i praktičnim iskustvom, dugogodišnja direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Republike Srbije. Tokom svog profesionalnog angažmana neposredno je učestvovala u kreiranju, tumačenju i primeni ključnih propisa iz oblasti BZR, kao i u uspostavljanju sistema nadzora i kontrole u praksi.

Pored rada u nadležnom organu, poseduje i značajno konsultantsko iskustvo u radu sa pravnim licima, što joj omogućava jedinstven pogled „sa obe strane“ — kako iz ugla propisa i inspekcijskog nadzora, tako i iz ugla realnih organizacionih i poslovnih izazova poslodavaca. Njena predavanja su fokusirana na ono što se zaista proverava u nadzoru, gde najčešće nastaju greške i kako dokumentaciju i procedure uskladiti na način koji je zakonit, ali i primenljiv u svakodnevnom radu.

NASTAVNI PROGRAM

Prvi deo: IZVEŠTAJ O POVREDI NA RADU

1) Šifre koje se unose u Izveštaj o povredi na radu – Šifarnik sadrži veliki broj šifara, od kojih svaka ima podšifre koje još preciznije definišu vrstu povrede po navedenim kriterijumima. Nepoznavanje i nepravilno unošenje odgovarajućih šifara može izazvati odbacivanje izveštaja od strane RFZO.

• Vrsta povrede – po tipovima povrede (npr. kontuzija, fraktura, posekotina, itd…)
• Deo tela koj je povređen – traži se precizno označavanje
• Uzrok povrede – mehanizam nastanka
• Okolnosti u kojima se povreda dogodila
• Vreme i datum povrede – uključujući i šifru smene (dnevna, noćna) i radnog vremena
• Status povređenog – stalno zaposlen, pirvremeno angažovan, učenik na praksi, pripravnik, lice na stručnoj obuci…

2) Ko sve može imati obavezu da popunjava liste za povrede na radu

• Poslodavac kod koga je zaposleno lice
• Poslodavac korisnik
• Privredni subjekt koji angažuje učenike, studente ili praktikante
• Fizička lica kao poslodavci
• Više uključenih subjekata

3) Popunjavanje izveštaja: kritične tačke koje mogu dovesti do kazni

• Nedostatak informacija na licu mesta
• Nepoznavanje šifara i pravilnog unosa podataka – pogrešan unos može izazvati odbacivanje izveštaja od strane RFZO
• Nepotpuna dokumentacija – npr. nema izjave svedoka, zapisnika o događaju, fotografija…
• Nejasan uzrok povrede – dilema da li je povreda uopšte  nastala u vezi sa radom
• Kašnjenje u izveštavanju – prekoračenje zakonskog roka
• Zanemarivanje saradnje između agencije i korisnika rada – dvostruko izveštavanje ili izostanak izveštavanja

4) Kome se dostavljaju liste za p0vrede na radu (najčešće zabune)

• Lista nije poslata na sve adrese
• Ko tačno predaje dokument ako ima više strana
• Nepravilno arhiviranje – gubitak dokumenta kada dođe do spora ili provere

5) Problematične situacije iz prakse

• Tuča među zaposlenima – dilema da li se vodi kao povreda na radu ako nije povezana sa radnim zadatkom
• Povreda tokom pauze – da li je povreda na radu ako se dogodila u kantini ili prilikom izlaska iz objekta
• Kasno prijavljivanje povrede – radnik prijavljuje povredu danima kasnije, bez svedoka
• Rad od kuće – kako dokazati da je povreda nastala u vezi sa radom
• Povrede kod neregistrovanih angažovanja – siva zona kod “pomoćnih radnika”, volontera i sl.
• Povreda van radnog vremena ali u vezi sa poslom – povreda na putu ka terenskom radu
• Zaposleni bez ugovora  o radu (npr. po osnovu ugovora o delu) – da li ima pravo na izveštaj

Drugi deo: OSIGURANJE OD POVREDA NA RADU I PROFESIONALNIH BOLESTI

1) Zakonski osnov osiguranja zaposlenih

• Prikaz obaveza poslodavaca u skladu sa članom 67. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 35/23)
• Uloga osiguranja kao instrumenta zaštite zaposlenih u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti

2) Ugovorna obaveza poslodavca

• Normativna obaveza zaključivanja ugovora o osiguranju zaposlenih
• Razlika između osiguranja od nezgode i osiguranja od odgovornosti poslodavca

3) Obuhvat prava iz osiguranja

• Naknada materijalne štete (troškovi lečenja, bolovanja, rehabilitacije)
• Naknada nematerijalne štete (bol, patnja, invaliditet, umanjenje životne aktivnosti)

4) Praktične nejasnoće u primeni propisa

• Neujednačena praksa osiguravajućih društava u tumačenju obuhvata osiguranja
• Nedostatak podzakonskih akata i uputstava za sprovođenje zakonskih obaveza

5) Odgovornost poslodavca u slučaju nepostojanja osiguranja

• Direktna odgovornost za naknadu štete zaposlenom
• Rizici od sudskih sporova i dodatnih finansijskih obaveza

6) Specifične situacije u praksi

• Nezaključeni ugovori o osiguranju i posledice po poslodavca
• Nepokrivenost profesionalnih bolesti u nekim vrstama polisa
• Problemi u dokazivanju nastanka povrede na radu pred osiguravajućim društvom

(ceo program u pdf formatu  možete preuzeti OVDE)