Besplatna tribina Lagumi Zemuna (Institut za ekonomsku diplomatiju, Zemun, 12. februar 2019)

Bitan element identiteta Zemuna i njegovih stanovnika jesu lagumi, odnosno podzemna skladišta. Među Zemuncima o njima kruže razne priče i legende i čine značajan deo njihovog identiteta.

Prema svojoj osnovnoj nameni, lagumi se mogu podeliti u tri grupe: vojni (korišćeni su za skladištenje municije, baruta i oružja), privredni (služili su za odlaganje ličnih stvari, ili kao magacini) i trgovački (za skladištenje robe). Njima bi bilo moguće dodati i tzv. “švercerske”, čije postojanje je pretpostavljeno na osnovu usmenog predanja starih Zemunaca i jednog nađenog laguma koji bi odgovarao ovoj nameni.

Sami Zemunci za ove prostore vezuju brojne legende. Usmena predanja ih vezuju za rimski period, a moderne urbane legende uglavnom za marginalne socijalne grupacije (npr. sekte ih koriste u obredne svrhe), ili za istorijske ličnosti (Eugen Savojski krio se u lagumima ispod kuće kod Belog medveda tokom opsade Beograda 1717. godine). Neki su se urezali u kolektivno nesvesno Zemunaca (lagumi ispod Belog medveda i lagumi ispod Vile Vukojčić), a jedna od najpoznatijih je legenda o neuhvatljivom, mističnom tunelu ispod Dunava koji spaja Zemun sa Kalemegdanom i koji je služio, u zavisnosti od verzije legende, za ostvarivanje tajnih kontakata, za bekstvo ili hitno povlačenje. Mnogi lagumi, po predanjima, kriju blago, uglavnom nepoznatog porekla.

Osim što predstavljaju specifično kulturno nasleđe, takođe predstavljaju i veliki privredni i ekonomski potencijal.

Kroz turizam mogu doneti značajne prihode čime bi Opština Zemun stala rame uz rame sa velikim svetskim metropolama kao što su Rim i Pariz, koji ostvaruju velike prihode od poseta ovakvim prostorima.

Takođe, lagumi se mogu iskoristiti kao prostor za različite namene u kojima bi se realizovali razni privredni, sportski, kulturni ili zabavni sadržaji. Slični primeri se mogu naći u neposrednom susedstvu, već u samom centru Beograda, od kojih je možda najpoznatija Barutana na Beogradskoj tvrđavi koja se koristi kao lapidarijum Narodnog muzeja.

Konačno, ovi prostori se mogu učiniti reprezentativnijim, a samim tim i upotrebljivijim i primenom modernih tehnologija koje omogućavaju “oživljavanje” prošlosti, na primer kroz formiranje Augmentative reality. Ako se ima u vidu dugoročan strateški cilj Republike Srbije koji je usmeren na digitalizaciju države i društva, spajanjem ovog aspekta, sa identitetom i specifičnim materijalnim i usmenim kulturnim nasleđem iz prošlosti, Zemun bi mogao dati novi zamajac i doprinos strateškom državnom cilju, i zauzeti bitno mesto u Srbiji po pitanju korišćenja ove tehnologije budućnosti u oblasti kulture.

Ovo su samo izvodi iz izuzetno sadržajne priče o zemunskim lagumima. Mnogo više biće ispričano na tribini koju Institut za ekonomsku diplomatiju realizuje 12. februara 2019. godine sa početkom u 18 časova. Na tribini će govoriti Rade Milić, arheolog i predsednik UO Centra za urbani razvoj koji realizuje projekat “UNDERГРАД” i Miodrag Simović, antropolog, istraživač i saradnik na pomenutom projektu. Tribinu će otvoriti prof. dr Miroslav Raičević, direktor Instituta za ekonomsku diplomatiju.

Ovim Vas pozivamo da nam se pridružite na putovanju u prošlost koja se nalazi bukvalno ispod naših nogu i da otkrijete brojne mogućnosti koje nam se, iz te iste prošlosti, pružaju za budućnost.

Tribina je besplatna. Dobrodošli!

Obzirom na ograničen broj mesta, molimo Vas da svoje učešće potvrdite najkasnije do petka 8. februara 2019. godine na br. tel: 011/3077612; 063/506097 ili na e-mail: ied.bg@mts.rs