Vi ste mi venac za stolom, gosti moji, tako je zapisao Milić od Mačve u testamentarnom pismu Slovo o poklonu zbirke slika “Kosovo prvi prag Srbije” gradu Kruševcu 2000. godine. Iste godine, Milić nas je napustio, ali kao otšelnik – putnik kroz vreme, proročki je govorio da je u prestonom gradu oduvek bio i da će se za 200 godina na zemlju vratiti uz pomoć svemirskog taksija od lebdećih balvana.

Legat je od 2008. godine u sastavu Kulturnog centra Kruševac, gde je izloženo 120 originalnih Milićevih dela i gde se danas  održavaju mnogi kulturni sadržaji. Zapravo, veliki umetnik je Kruševcu darivao umetničko trojstvo još od 1971. godine, povodom šest vekova Kruševca: fresku Obretenije Lazareve glave i spomenik Majka Srbija i Majka Grčka na trgu Kosturnica 1999. godine.

Taj kovčeg zaveštanja izručio je podno Lazareve kule da u svojim vizijama maštarskim činovima koje postižemo u slici, da konačno spasaavmo se kao narod, nadahnuto slika i gleda na crkvu Lazaricu.

Pomenimo reči Mitropolita Crnogorsko-primorskog Amfilohija: Pomeni Gospode raba tvojega Milića od Mačve koji je zemljom odio a nego a nebo ga držalo. U nedelju na dan dolaska sa Beške motiju Jelene Balšić, kćeri Lazareve u vaš rodni grad Kruševac.

Dr Pavle Vasić je zapisao: Milićevo duboko osećanje poetičnosti i nepredvidive maštovitosti, nedvosmisleni su i jedinstveni u ovom svetu, u odlučnosti, u odgovorima na gogenovska pitanja: ko smo, kuda idemo.

U knjigu utisaka Matija Bećković je zapisao: U navečerje Vidovdana, 620 godina od Kosovskog boja, poklonio se kosovski junak našeg vremena, Milić od Mačve.

Likovna kritika kao i srpska kulturna javnost, videla je u delu Milića od Mačve moćne istorijske inspiracije, deo svesti svoga vremena u ravnoteži estetičke, etičkei nacionalne umetnosti.

Milić od Mačve je zadužio Kruševavc, i širom otvorio vrata galerije u za sve posetioce iz sveta, a na radost i polzu srpskom narodu.

Autor: Nebojša Lapčević, urednik Legata Milića od Mačve